Када претварамо ИЗ МАЊЕ мерне јединице У ВЕЋУ, тада делимо (тј. испуштамо нуле)
Када претварамо ИЗ ВЕЋЕ мерне јединице У МАЊУ, тада МОЖИМО (тј. дописујемо нуле).
Одређивање површине
Мерење површине правилних фигура своди се на мерење димензија (дужине и ширине) и примену одговарајуће формуле.
Површина се обележава великим словом P.
Пример квадрат
правоугаоник
Јединица за мерење површине у SI систему је квадратни метар m2
Веће јединице:
– квадратни километар (km2) 1 km2 = 1 000 000 m2
– хектар (ha) 1 ha = 10000 m2
– ар (ar) 1ar = 100 m2
Један ар (1а) има сто квадратних метара, односно по својој дефиницији представља квадрат чије су странице дуге десет метара.Најчешће се користи за мјерење мањих земљишта, а за мерење већих површина се обично користе јединице хектар
1 хектар = 100 ари = 10 000 квадратних метара = (100 метара)² = 0,01 квадратних километара. Назив хектар је настао спајањем грчке речи хекто (hecto, што значи стотина) и речи ар (ar, мања јединица мере).
Мерење и одређивање запремине
Одређивање запремине правилних фигура своди се на мерење димензија (дужине, ширине и висине односно дебљине) и примену одговарајуће формуле.
Запремина се обележава великим словом V.
Пример:
коцка
– квадарЈединица за мерење запремине у SI систему је кубни метар m3.
Приликом мерења запремине течности, најчешће се користи јединица за мерење запремине литар (l).
1 dm3 = 1 l
Мање јединице од литра:
децилитар (dl)
центилитар (cl)
милилитар (ml) Запремина течности може да се мери мензуром. Мензура је цилиндрични суд на чијем се зиду налазе подеоци у cm3 односно ml.
– Реални бројеви ~ да знаш да прочиташ и запишеш различите врсте бројева (природне, целе, реционалне, ирационалне) да знаш да преведеш децимални запис броја у разломак и обратно да знаш да упоредиш по величини бројеве истог записа и да их обележиш на бројевној оси да знаш да извршиш четири основне рачунске операције, квадрирање и кореновање са бројевима истог записа
– Питагорина теорема ~ да знаш формуле за Питагорину теорему и да их примењујеш на правоугли и једнакостранични троугао, квадрат и правоугаоник
– Степен ~ да знаш да примениш основна правила за множење и дељење степена једнаких основа, правило за производ и количник степена који имају једнаки изложилац и правило за степен степена.
– Многоугао ~ знаш и умеш да примениш формуле за број дијагонала из једног и свих темена и за збир унутрашњих углова у једноставнијим задацим, знаш да израчунаш унутрашњи и спољашњи угао код правилних многоуглова,знаш да израчунаш обим и површину једноставнијих многоуглова
– Полиноми~ да знаш да сабираш и одузимаш полиноме.
– Зависне величине и њихов графички приказ ~ да знаш шта је правоугли координатни систем и његову примену ~ умеш да нацрташ правоугли координатни систем користећи прибор и да обележиш задате тачке.
– Круг ~ да знаш шта је круг, кружна линија ~ да умеш да их нацрташ користећи прибор ~ умеш да израчунаш обим и површину круга датог полупречника Сличност ~ схваташ појам размере дужи и основна својства сличности троуглова.
Овде ћете наћи задатке за додатну наставу и припреме за такмичења.
Пробајте да их самостално решавате а додатна настава ће послужити за проверу и објашњење свих нејасних задатака.
1. Два пута укрштају се под правим углом. Са раскрснице су истовремено пошли бициклиста, једним путем, брзином 16km/h и пешак, другим путем, брзином 6km/h . Колика је њихова удаљеност након 30 минута?
2. Правоугли троугао чија је једна катета , уписан је у круг полупречника 3cm . Одредити углове тог троугла.
3. Дата су два концентрична круга. Одреди дужину пречника већег круга, ако његова тетива дужине додирује мањи круг, чији је полупречник 3cm .
4. Израчунај обим правоуглог трапеза чија је површина 12cm2 а висина из темена тупог угла дели га на квадрат и једнакокрако-правоугли троугао.
5. Израчунај површину фигуре на слици:
6. Показати да је разлика квадрата два узастопна природна броја непаран број.
7. Одредити површину ромба чија је страница 5cm , а збир дужина његових дијагонала је 14cm .
8. Колико дијагонала има многоугао код кога је број његових дијагонала које одговарају истом темену једнак 80% броја његових страница?
9. Постоји ли многоугао коме је размера броја страница и броја дијагонала једнака 3:7?
10 . Колико страница има многоугао за који важи да многоугао који има двоструко више страница од њега има шестоструко више дијагонала?
11. Израчунати дужине дијагонала правилног 8-угла чије је полупречник описане кружнице дужине 4cm .